Država nije reagovala, pravosuđe je ostalo i gluvo i nijemo na finansijski kriminal u Bobar banci. Lična imovina odgovornih ostala je netaknuta, a oni i dalje slove kao uspješni menadžeri!

Kako prenosi "Žurnal.info" slučaj „Bobar banke“, u kojem su za 125,5 miliona maraka oštećeni građani, javna preduzeća i privredni subjekti u BiH, godinama skuplja prašinu u ladicama državnog Tužilaštva. Za to vrijeme oni koji su uzeli novac od „Bobar banke“, a dugove nisu vratili, i danas se predstavljaju kao uspješni menadžeri. Većina njih je ugasila firme, koje su se zadužile kod propale banke, otvorili su nove, bez dugovanja, a imovinu prenijeli na duge osobe.

Među poznatim biznismenima koji su ojadili „Bobar banku“ je Goran Tomić, sin Dragana Tomića, bivšeg direktora srbijanske kompanije „Simpo Vranje“. Iz Fabrike cijevi „Unis“ Derventa izvučeno je najmanje 300.000.000 maraka, a SIPA je istragom utvrdila na koji način i putem kojih povezanih firmi je iznesen novac na račun povezanih pravnih lica i of-shore kompanija.

Ova fabrika ostala je dužna „Bobar banci“ 8,6 miliona maraka, a Tomić je nedostupan pravosudnim organima BiH. Ovaj prevarant velikog kalibra godinama živi u Londonu i džetseterski troši pokradeni novac u BiH.

Prije nekoliko dana radnici derventskog “UNIS-a” okupili su ispred preduzeća, tražeći od nadležnih da okončaju njihovu agoniju i odobre program socijalnog zbrinjavanja, kako bi im bio povezan radni staž i time omogućen odlazak u penziju. Zaprijetili su radikalnijim potezima i protestima ispred zgrade Vlade RS.

Braća Lijanović iz Širokog Bijega ostala su dužna „Bobar banci“ 7,8 miliona KM. O kriminalnim radnjama Lijanovića poznato je manje-više sve. Oni su hapšeni zbog malverzacija putem firme ZDI Produkt, preko koje su i podigli kredit kod „Bobar banke“ i nisu vratili ni pfeninga.

Vlasnik firme „Kriška“ iz Bijeljine Zoran Vasilić oštetio je „Bobar banku“ za više od devet miliona maraka. Potom je pokrenuo stečaj, računi te firme su blokirani, ali dug prema „Bobar banci“ nije vraćen.

Vlasnik firme „Ming- coffe“ bijeljina Marko Ostojić zadužio se kod „Bobar banke“ 7,5 miliona maraka. Novac nikad nije vratio, ali je, kao i većina „uvaženih“ menadžera, koji su „Bobar banku“ zavili u crno, ugasio svoju firmu i tako „počistio“ dugovanja“.

O kriminalnim radnjama Slobodana Pavlovića, vlasnika kompanije „Slobomir“ i „Pavlović banke“ ne treba trošiti riječi. Pavlović je nekoliko puta hapšen zbog finansijskih malverzacija putem „Pavlović banke“ i transkacija za kupovinu vile Milorada Dodika na Dedinju u Beogradu, ali je na kraju pušten sa slobode, a taj predmet, kao i ostali, trune u ladicama Tužilaštva BiH. Pavlović je oštetio „Bobar banku“ za više od 8,5 miliona KM.

Goran i Davor Račić iz Srpca, vlasnici firme „Stirokard“ oštetili su „Bobar banku“ za više od četiri miliona maraka. I nikom ništa. Firmu su gurnuli u stečaj, računi su blokirani, tako da dugovanja prema „Bobar banci“ nikada neće biti namirena.

Po istom pirincipu djelovao je i Mitar Perić, vlasnik kompanije „Perić kompani“ iz Bijeljine, koji se kod „Bobar banke“ zadužio više od 5,1 milion maraka.

Bivši direktor „Šuma Srpske“ i poslanik SP u Narodnoj skupštini RS Risto Marić, bio je suvlasnik modričke firme „MD Malind“, koja je propaloj „Bobar banci“ ostala dužna 1,5 miliona KM. Ni ova firma danas ne radi, računi su joj blokirani, tako da se dug ne može naplatiti.

Ljubomir Mrda je posebna priča. Bivši direktor Elektrodistribucije Pale, aktuelni savjetnik ministra za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose Staše Košarca, putem vlastite firme „Panifleks“ ostao je dužan „Bobar banci“ 310.000 KM. Mrda je u poslednje vrijeme u žiži javnosti zbog nelegalne izgradnje MH „Miljacka“, koju je firma „Green energy“, iza koje stoji Mrda, podigao bez ijedne validne dozvole.

Mrda je vlasnik više stanova van BiH, vrijednih milione maraka, ali mu ne pada na pamet da vrati 310.000 KM, koliko je oštetio „Bobar banku“. Mrdina firma „Paniflesk“ trenutno ima 12 blokiranih računa, deset ugašenih i nijedan aktivni, pa je naplata duga nemoguća.

Još jedna vedeta među tzv. menadžerima je Miloš Stevanović iz Bijeljine, koji je putem firme „Standard“ oštetio „Bobar banku“ za više od dva miliona maraka. Ovaj ambiciozni advokat bio je jedno vrijeme i menadžer grada Bijeljina, što mu je omogućio jedan od friškijih političkih preletača Mićo Mićić, a sada se ukotvio u DNS-u, koji mu je dodijelio funkciju „poslovnog direktora“.

Nosioci javnih funkcija skloni su da osnivaju i vlastite firme, pa je tako Siniša Kajmaković, direktor filijale Zavoda za zapošljavanje u Bijeljini, putem svoje firme „Renome“ Bijeljina podigao kredit kod „Bobar banke“ viši od 400.000 KM, koji nikada nije vratio. I on je, kao i ostali „menadžeri“, posle propasti „Bobar“ banke, ugasio firmu i njene račune, tako da nikada neće izmiriti svoj dug prema toj banci, prenosi "Žurnal.info".

Mihajlo Vidić, potpredsjednik Privredne komore RS, putem svoje firme „Agro-bn“ ojadio je „Bobar banku“ za više od milion maraka. Njegova firma sada nema zaposlenih, nema prihoda, ima jedan aktivan račun, četiri blokirana i dva ugašena. Novac uzet od „Bobar banke“, kao i u ostalim navedenim slučajevima je završio ko zna gdje i nikada neće biti vraćen.

Luka Petrović, generalni direktor Elektroprivrede RS, u ime Fudbalskog kluba „Leotar“ iz Trebinja, ostao je dužan „Bobar banci“ više od 485 hiljada KM. Petrović je generalni sekretar vladajućeg SNSD-a u Republici Srpskoj i osoba koja vedri i oblači u istočnoj Hercegovini.

Jedini aktivan proces koji se vodi zbog propasti „Bobar banke“ je onaj protiv bivše direktorice Agencije za bankarstvo RS Slavice Injac. Njoj je, nakon tri godine odlaganja i više od godinu dana čekanja, pred Okružnim sudom Banjaluka 5. decembra prošle godine počelo suđenje. Injac se tereti za organizovani kriminal u predmetu "Bobar banka".

Tužilaštvo BiH je optužnicu u predmetu “Bobar banka” podiglo u martu 2017. godine i njom je obuhvaćeno 16 osoba, među njima i Slavica Injac i direktorica Investiciono-razvojne banke Republike Srpske Snježana Vujinić. Optuženi se terete da su djelovali kao organizovana grupa, koja je finansijskim kriminalom i raznim zloupotrebama načinila štetu od 122,5 miliona KM i dovela do propasti „Bobar banke“.

„Bobar banka“ je davanjem kredita bez pokrića dovedena do finansijskog sloma, a propali su i depoziti koje su imale razne firme, organi uprave, kao i građani. Neki od tih subjekata ostali su bez višemilionskih iznosa, dok „menadžeri“, navedeni u tekstu i danas izigravaju uspješne biznismene, vrebajući nove prilike da se, bez po muke, dokopaju velikih para.