Usvajanje izmijenjenog Zakona o javnim nabavkama u BiH jedan je od 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije za dobijanje kandidatskog statusa BiH. Međutim, izmijenjeni Zakon, koji je u februaru predložio Savjet ministara BiH, nikako da prođe parlamentarnu proceduru. 

Iz nevladinog sektora poručuju da političkim elitama odgovara postojeći sistem javnih nabavki, jer su ga prilagodili sebi crpeći značajne resurse.

U BiH je na snazi Zakon o javnim nabavkama iz 2014. godine, koji nije usklađen sa zakonodavstvom EU. Postojeći sistem proizvodi ogromnu korupciju u BiH, jer se pregovarački postupci provode bez javnog oglašavanja – godinama upozorava nevladin sektor:

„To je najnetransparentiji postupak. On u suštini u značajnijoj mjeri učestvuje u ukupnim sredstvima koja se provode, a to je oko 4 i po milijarde KM godišnje“, kaže Rajko Kecman iz Udruženje građana „Tender“ iz Banjaluke.

„Na javne nabavke kod nas se troši nešto blizu 10 odsto BDP. To je zaista veliki iznos, a koliki su iznosi, to se nikada ne može u potpunosti znati, to je ono što je sakriveno od javnosti, od istražnih organa“, pojašnjava Damjan Ožegović iz Transparensi internešenela BiH.

Na upit BN TV koliko se godišnje troši i izgubi na javne nabavke, iz Agencije pismeno odgovaraju:

“Prema nekim međunarodnim istraživanjima, odnos u procentima je: aktivna korupcija 18 %, a pasivna korupcija 82 %. Svako mjerenje korupcije ima svoje mane jer za većinu slučajeva se nikada uopšte ni ne sazna, jer ne bude prijavljena, i zato je i zovu zločin bez žrtve.

Udruženje građana “Tender” pominjao je iznos od 800 miliona KM koji se navodno izgube u javnim nabavkama u BiH godišnje (u nekim izjavama se navodila i milijarda KM). Međutim, radilo se o procjeni, a ne ozbiljnijoj ekonometrijskoj studiji, mada je iznos zasigurno ogroman, možda čak veći od procjene”.

Iz „Tendera“ tvrde da, iako Agencija za javne nabavke BiH frizira podatke, oni su poražavajući:

„Dok je bio stari Zakon 2012. godine Agencija je plasirala informaciju da je 3 milijarde 560 miliona provedenih javnih nabavki, od toga da je 56 posto bilo netransparentno u pregovaračkim postupcima, plus 21 odsto konkurentnskih zahtjeva koji u to vrijeme nisu transparentni, što znači da se u BiH 77 odsto sredstava realizuje netransparentno u javnim nabavkama.

To je apsolutno svjetski rekord, jer ni jedna zemlja koja ima Zakon o javnim nabavkama nije dostigla takav stepen pljačke javnih sredstava legalno“, napominje Kecman.

A za tu pljačku predviđene su minimalne sankcije:

„Kazne su od 1.500 do 15.000 KM za ugovorni organ, od 300 do 3.000 KM za odgovorno lice u ugovornom organu. Ono što karakteriše naš sistem javnih nabavki u BiH nije samo sprega ugovornih strana, već i sprega ponuđača međusobno“, kaže Ožegović iz Transparensija.

Zato razne mahinacije u javnim nabavkama nisu izostale ni u vrijeme pandemije virusa korona:

„Mi smo imali zaista krupne afere. Vidjeli smo u Federaciji je čak premijer optužen, ovdje u Republici Srpskoj smo imali nekih afera nabavki zaštitine opreme, medicinske opreme, aferu pokretnu bolnicu. Radi se o desetinama, čak stotinama hiljada KM za koje pitanje da li ćemo imati sudski epilog na kraju“, podsjeća Ožegović.

Da je BiH daleko od evropskih propisa, iz „Tendera“ navode primjer:

„Tamo je Evropski sud pravde donio presudu u korist Evropske komisije protiv Njemačke, kad se gradio jedan nasip kod Bremena, da ne može raditi lokalna operativa samoinicijativno nego da se mora javno oglasiti za sve zemlje EU“.

Kao što u BiH nema sudskih epiloga, nema ni političke volje za donošenje novog Zakona o javnim nabavkama, koji predviđa harmonizaciju antikorupcionih mjera i objavu planova nabavki na jednom mjestu.

“Evidentno je da ovakva situacija odgovara pojedinim političkim opcijama. Nije svima podjednako loša situacija. Ima onih koji dobro plivaju u tome. I u tome vidim razloge obaranja zakona o javnim nabavkama”, tvrdi delegat SDS-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Mladen Bosić.

Predsjedavajućem Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Bakiru Izetbegoviću nije jasno kako je dogovor između SNSD-a, HDZ-a i SDA prošao na Predstavničkom domu, a da na Domu naroda ne prođe.

“Sad vidimo da smo mi sve ovo radili bez ikakve potrebe, zakon nije prošao, izmjene i dopune idu na usaglašavanje”, kaže poslanik PDP-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Mira Pekić.

Poslanik Naše stranke u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Mirjana Marinković – Lepić ističe: „Mi treba da zaustavimo afere u javnim nabavkama, treba da poboljšamo Zakon, predložila sam Inicijativu da se formira centralni nabavni organ zbog ušteda od 30-45 miliona godišnje, da se zaustavi korupcija“.

„Namjera je da drži status kvo, samo da potvrdi stanje kakvo je i da omogući tajnu pljačku javnih sredstava u korist pojedinaca i političkih partija koje su na vlasti u odnosu na javni interes“, tvrdi Kecman iz Udruženja „Tender“.

Sve dok političke elite budu donosile propise koje prilagođavaju sebi, sistem javnih nabavki biće podložan zloupotrebama, a sve na štetu građana i evropskog puta BiH – poručuje nevladin sektor.