Minisitri spoljnih poslova EU na sastanku 21. februara razmotriće moguće uvođenje sankcija kao ”poslednje mere” za rešavanje političke krize u BiH, saznaje Tanjug u Briselu.

U dokumentu pripremljenom za ministarsku raspravu o BiH navodi se i pozitivan ”angažman Srbije na viskom nivou na normlizaciji situcije” u BiH.

Ukoliko se realizuje jednostrano preuzimanje nadležnosti države od strane Republike Srpske, moraju se razmotriti individualne restriktivne mere (zamrzavanje imovine i zabrana putovanja). Sankcije se mogu uzeti u obzir i u slučaju drugih aktivnosti koje predstavlju pretnju po zemlju”, navodi se u dokumentu pripremljenom za ministarsku raspravu.

U dokumetu Evropske službe za spoljne poslove, u koji je Tanjug imao uvid, navodi se da od 2011. godine EU ima pripremljen okvir za sankcije u slučaju podrivanja suvereniteta i teritorjalnog integriteta BiH, ustavnog poretka, primene Dejtonskog sporazuma kao i pretnji po bezbednosnu situaciju u zemlji.

Dokumentom se ministrima spoljnih poslova EU ukazuje i na mogućnost uskraćivanja EU finansijske pomoći BiH u slučaju da se ”politička situacija u zemlji ne poboljšta u kratkom roku”.

U tom smislu podseća se da je Evropska komisija već uslovila pomoć od 600 miliona evra namenjenih Republici Srpskoj za železnicu i autoput na Koridoru 5c okončanjem političke krize i povratkom potpuno funkcionalnim državnim institucijama.

U dokumentu pripremljenom za raspravu o EU angažmanu u BiH, konstatuje se da se zemlja nalazi u jednoj od najdubljih političkih kriza od završetka konflikta 1999. godine, koja "ugrožava stabilnost i bezbednost zemlje i regiona, te podriva EU perspektivu BiH".

U dokumentu se istovremeno EU stavlja na test kao "geopolitički igrač", koji je u stanju da "oblikuje kontitent oko svojih vrednosti i principa" i da se "suprotstavi spoljnim uticajima u svom neposrednom okruženju".

”Učešće trećih zemlja u BiH takođe je u porastu. Srbija i Turska se angažuju na visokom nivou na normlizaciji situacije. Drugi koriste postojeće podele da podriju reforme i EU perspektivu BiH”, navodi se u teskstu.

U dokumentu se konstatuje i da je Zapadni Balkan integralni deo Evrope i da je njegova budućnost unutar EU.