Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava. Zato ovaj praznik nazivaju i Letnja Bogojavljenska noć.

Praznik je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.


Na ovaj praznik u crkvi se, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, osvećuje grožđe i deli narodu, a u krajevima gde nema grožđa drugo voće.


A pošto su mnogi praznici i njihovi običaji u sprezi sa prirodom, u narodu se obično kaže da se od Preobraženja priroda preobražava, da uglavnom više nema velikih vrućina, da je to poslednji dan u godini za kupanje u rekama.
Možda vas zanima...


Mnoga verovanja prate ovaj praznik, te valja znati šta je danas dobro činiti, a šta ne.


Ne bi nikako valjalo da na današnji dan preko dana spavate, jer ko tog dana odspava preobraziće se, pa će cele godine biti – pospan.


Smatra se da nije dobro plakati na Preobraženje jer će taj plač preći u naviku.


Takođe, ne valja ni ceo dan provesti u kafani – da vam to ne bi prešlo u naviku, pa da ne postanete raspikuće.


Preobraženje pada u gospojinskom postu koji su uglavnom žene postile, ali običaj je da na ovaj dan niko, bez izuzetka, ne mrsi.


U nekim krajevima Srbije beru se lešnici i preko cele godine čuvaju za lek, kad nekoga zaboli uvo. Veruje se da će, kada se bolesniku daju takvi lešnici da ih pojede, on ozdraviti.


Majke na danšnji praznik maloj deci prišivaju parice na odeću da bih ih zaštitile od demona.


Preobraženje uvek pada u vreme Gospojinskog posta, te zato na prazničnoj trpezi uvek ima vina i ribe. Danas se grožđe sem u crkvi deli i na groblju za pokoj duša mrtvih.