Sveti Nikola, koji se slavi 19. decembra, u hrišćanskoj tradiciji se smatra jednim od najstarijih svetaca, a u zapadnom i istočnom hrišćanstvu veruje se da je on čudotvorac, zaštitnik siromašnih i putnika. Prema predanjima, Sveti Nikola je nakon smrti roditelja svoje nasledstvo podelio deci i siromašnima i posvetio se jednostavnom životu i veri.

Kroz tradiciju se razvilo nekoliko rituala i običaja za Svetog Nikolu, a jedan od najlepših je darivanje dece. Ovaj svetac se smatra zaštitnikom dece, a na njegov praznik mnogi pravoslavni hrišćani obraduju decu tako što im na prozoru ili pored kreveta ostave neki lep poklon koji će ih iznenaditi kada se probude.

Na praznik Svetog Nikole sadi se Božićna pšenića, koja raste do Božića i ukrašava prazničnu trpezu. Veruje se da ova pšenica donosi blagostanje i obilje u narednoj godini.

Još jedan običaj na dan Svetog Nikole jeste pravljenje kolača u obliku šarenih ptica koje porodica poklanja najmlađim članovima.

Veruje se da je oproštaj najveći blagoslov, zato se na ovaj praznik ljudi oslobađaju negativnih osećanja, traže mir u srcu i opraštaju svima koji su im učinili nešto loše. Na ovaj način, prema verovanju, u Novu godinu ulazite čiste duše i srca.

Slava Svetog Nikole obeležava se slavskom svećom, kolačem i žitom, a trpeza je uvek posna. Na dan slave porodica se okuplja, u domu treba da vlada mir i pozitivna energija, a svetac se slavi kako bi se dom zaštitio od negativne energije.

Prema legendi, ovaj svetac nije javno davao novac ljudima, već bi ga krišom stavljao u njihove džepove kako bi se iznenadili kad ga pronađu. Iz ove priče nastaje lik Deda Mraza koji je zamišljen da ispunjava dečje želje, da bude darežljiv i dobar, baš kako se u pričama opisivao i Sveti Nikola.

Prema narodnom verovanju, Sveti Nikola uoči svog praznika stavlja deci poklone u cipele, a ista legenda važi i za Deda Mraza.

Sveti Nikola je sa ikonama najčešće prikazan kao visok čovek sa sedom bradom koji nosi štap i deci iz džaka daje poklone, negde ima mitru na glavi (hrišćanska kapa starozavetnih sveštenika), dok je u zapadnom hrišćanstvu često predstavljen kao Božić Bata.