Sveti Trifun velikomučenik je stradao za hrišćansku veru i Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik posvećen njemu. Sveti Trifun se smatra zaštitnikom mnogih zanata i onih koji iskreno vole i neguju hrišćansku ljubav.

Vinogradari posebno slave Svetog Trifuna, dok ga svojim zaštitnikom smatraju i gostioničari.

Na današnji dan vinogradari idu u vinograde, orezuju lozu i vinom zalivaju čokote, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, posle dugog zimskog perioda.

Vinogradari kažu da "valja" da se na današnji praznik poreže barem jedan čokot vinove loze i zalije vinom - da godina bude rodna, a od jeseni vino slatko. Zbog ovog običaja, u istočnoj Srbiji Svetog Trifuna zovu i Orezač ili Zarizoj.


Srpske porodice Svetog Trifuna slave kao krsnu slavu. Mole mu se da zaštite polja od poplava, grada i raznih vremenskih nepogoda.

Veruje se da ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina. Ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna. Veruje se, takođe, da posle ovog dana zima polako počinje da popušta - to Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i sneg počne da se topi.

Sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi - ljubav.


Dan zaljubljenih


Običaj da se 14. februara slavi praznik zaljubljenih potiče iz vremena antičke Grčke i Rima, kada su slavljena božanstva plodnosti i zaštitnici svetosti braka.
Na Dan zaljubljenih običaji su različiti i sve više se vezuju za potrošačko društvo, dok se u pravoslavnim hramovima i u pravoslavnim domovima na Trifundan poštuje pretežno vekovna tradicija crkve.