Ovih dana mnogi se žale da ih šta god da dodirnu pecne struja. Pecka kad dodirnemo kvaku, kad se rukujemo sa nekim, dok se oblačimo, skidamo odeću, a frizura teško ostaje onakva kakvu smo namestili. Za ovu pojavu postoji veoma jednostavno objašnjenje. 

Reč je o statičkom elektricitetu koji je izraženiji zimi zbog suvog vazduha, objašnjava za jutarnji program Radio Beograda 1 Aleksandra Gočanin, docent na Fizičkom fakultetu.

„Na prelazu između zime i proleća bilo je suvo vreme i taj suvi vazduh bio je zaslužan za to što nas je peckalo sve što smo dodirnuli. Vlažan vazduh je dobar provodnik, odnosno, naelektrisanje se kroz vlažan vazduh lakše kreće nego kroz suv. Ovde govorimo o statičkom elektricitetu. On se nakuplja na našoj koži i želi da se oslobodi kroz različite provodnike. Nastaje zbog neravnoteže elektrona među materijalima koji se dodiruju i manifestuje se tako što osetimo blago peckanje u kontaktu sa metalnim predmetima, električnim uređajima ili ljudima", kaže Aleksandra Gočanin.

Pojašnjava da na nivo naelektrisanja, a samim ti i učestalost peckanja, utiču i materijali koje koristimo svakodnevno, kao i odeća koju nosimo.

„Što više nosimo prirodne materijale na primer pamuk ili lan, to smo više zaštićeni od statičkog elektriciteta. Materijali poput vune, poliestera ili najlona su dobri izolatori i lako sakupljaju naelektrisanje na svojoj površini i ne mogu da ga oslobode. Trenjem se takođe povećava naelektrisanje. U svim ovim situacijama možemo da osetimo blago peckanje u dodiru sa drugim predmetima. Može čak i voda da vas pecne, jer je puna kamenca i različitih soli", navodi docentkinja.

Statički elektricitet, popularno peckanje, može da bude veoma neprijatan. Ako zamislimo da prvi blagi udar dobijemo ujutru dok se presvlačimo, potom na poslu peckaju različite radne površine, susret sa prijateljima počne sa – Ajjj... pecnula si me, do oblačenja pidžame. Ipak, ova vrsta naelektrisanja nije opasna.

„To jesu naponi koji se čine velikim kada se pojave varnice, kreću se između dve hiljade i četiri hiljade volti, ali su struje koje mi osećamo jako male. Pošto se prenose samo po površinskom sloju naše kože, ne mogu da budu opasne po naše zdravlje", pojašnjava Aleksandra Gočanin.

Ovaj „problem" može relativno lako da se reši. Najbolje bi bilo da iz garderobe izbacimo odeću od sintetičkih materijala. Ovlaživači za vazduh, u ovo vreme, takođe su dobro rešenje. Ako je vlažnost vazduha između 40 i 50 procenata u prostoriji, peckanja neće biti.

Takođe, trebalo bi da se pozabavimo i svojom kožom. Hidratantne kreme smanjiće svakako nivo statičkog naelektrisanja i odmah će nas manje peckati sve oko nas.

Kao deca učili smo praktično o naelektrisanju. Kada protrljamo lenjir o kosu, on će privlačiti papiriće, ako to učinimo s naduvanim balonom moći ćemo da ga „zalepimo" za zid.

Ako vam frizura ovih dana nije onakva kakvu želite, zamenite češalj ili četku za kosu. Umesto onog sa plastičnim zupcima i četaka sa sintetičkim vlaknima, uzmite drveni češalj.