Ko god je imao prilike da rukuje faks mašinom sigurno bi jedva dočekao da je se reši, ali u Japanu, vladin napor da ovaj kancelarijski predmet iz osamdesetih izboci iz upotrebe naišao je na veliki otpor „faksofila“. Sukob je toliko eskalirao da su i neki ministri bili prinuđeni da podnesu ostavke.

Telo koje je formirala japanska vlada sa ciljem da promoviše i sprovede reformu administracije, u junu je objavilo da svi zaposleni u ministarstvima i javnoj upravi u tokijskom okrugu Kasumigaseki, glavnom japanskom birokratskom centru, do kraja juna treba da izbace iz upotrebe faks mašine i pređu na komunikaciju isključivo elektronskom poštom.

Ovaj potez je trebalo, između ostalog, da omogući većem broju ljudi da radi od kuće, posebno imajući u vidu da je tokom pandemije previše ljudi bilo primorano da ide u kancelariju kako bi slali i primali faksove.

Izuzetak bi bila samo komunikacija u slučaju elementarnih nepogoda i u komunikaciji sa civilnim i poslovnim korisnicima usluga sa kojima se tradicionalno razmenjuju poruke preko faksa.

Međutim, umesto da oberučke prihvate digitalno doba, zaposleni u stotinama vladinih kancelarija su stali u odbranu ove zastarele mašine, insistirajući na tome da bi bilo „nemoguće“ njihovo ukidanje, prenosi Gardijan pisanje Hokaido šimbuna.

Na kraju je ova reakcija zaposlenih primorala vladu da odustane od svoje misije digitalizacije javne uprave.

Službenici koji ne žele da se odreknu faks mašina insistiraju pre svega na tome da bi poverljivost osetljivih podataka bila ugrožena ukoliko bi ispoštovali vladin zahtev i prešli na komunikaciju isključivo putem elektronske pošte.

Naime, japanska ministarstva i vladine agencije izuzetno poverljive informacije razmenjuju isključivo putem faksa, uključujući sudske postupke i podatke do kojih je došla policija, zato strahuju da bi prepiska samo preko interneta dovela do bezbedonosnih propusta.

„Iako su mnoga ministarstva i agencije možda prestale da koriste faks mašine, ne mogu sa ponosom da kažem da smo uspeli da se rešimo većine njih“, priznao je jedan zvaničnik.

Još veći problem je kako ukinuti pečate
Rat sa faks mašinama deo je pokušaja premijera Jošihide Suge da poboljša efikasnost uvođenjem digitalizacije u javnu upravu i administraciju.

Još prošle godine je naložio zvaničnicima da naprave plan za prestanak upotrebe hanko pečata na dokumentima, što je tradicija koje je još ranije kritikovana kao zastarela, posebno tokom pandemije kovida 19 jer zahteva interakciju licem u lice.

Ova vrsta lučnih pečata se u Japanu koristi prilikom potpisivanja ugovora, poslovnih transakcija i raznih administrativnih postupaka, uključujući i upisivanje u nacionalni penzioni fond.

Od ministarstava se zahteva da ukinu upotrebu ovih pečata za 785 postupaka, to jest za 96 odsto od ukupnog broja, uključujući i plaćanje poreza na kraju godine i poreske prijave.

Ali neki u privatnom sektoru su prilično skeptični u pogledu zakasnelog pokušaja Japana da se okrene „bespapirnoj“ birokratiji. Iako je skoro 75 odsto rukovodilaca u malim i srednjim preduzećima u prošlogodišnjem istraživanju izjavilo da se zalažu za ukidanje hanka, nešto više od polovine je priznalo da će biti vrlo teško prekinuti tu praksu.

Ovaj potez takođe je naišao na protivljenje političara koji zastupaju regione u Japanu koji su poznati po ručno rezbarenim hanku pečatima, koje su opisali kao „simbol Japana“.