Internetom je kružio oglas u kojem se nudi viza na tri godine, uz sertifikat nemačkog jezika, a stručnjaci upozoravaju da je svako ko na takav način pokuša da uđe u stranu zemlju u velikom riziku

„Viza na tri godine. Radne, nemačke i austrijske. Završavamo i sertifikate nemačkog jezika Gete instituta u Beogradu, treći i četvrti stepen. Sve za 499 evra.”

Ovakav oglas donedavno je kružio po internetu, a zatim je uklonjen. Iako je pandemija kovida 19 i dalje na snazi, a granice sa većinom zemalja zatvorene, nekom to očito nije predstavljalo prepreku za razvijanje ilegalnog biznisa, posebno sada kada se pojavljuju i zvanične najave o produžetku olakšica kada je reč o pravilima za dolazak radne snage iz država zapadnog Balkana u Nemačku. To pravilo za zapadnobalkanski region, kako je nedavno objavio i „Frankfurter algemajne cajtung”, produženo je do 2023. godine, pa će građani Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije i Kosova moći da idu u Nemačku nezavisno od stručne spreme. Doneto još pre četiri godine, to pravilo trebalo bi da istekne u decembru, ali će biti produženo do 2023, dok će biti promenjena ograničenja broja ljudi koji to mogu i sada će na taj način u Nemačku moći da uđe 25.000 ljudi.

Odluka bi trebalo da počne da važi po isteku sadašnje, to jest od 1. januara iduće godine do 2023, a viza bi trebalo da bude vezana za ugovor. Iskusni i oni koji su već otišli da rade u Nemačku preporučuju građanima Srbije da ipak budu oprezni i da se ne javljaju na ovakve oglase, to jest da u Nemačku putuju isključivo na legalan način.

S tim je saglasan i Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji smatra da su oni koji na takav način pokušavaju da uđu u neku inostranu zemlju u velikom riziku.

– Svugde ima ljudi koji gledaju da ulove u mutnom. Ipak, lažna viza je nešto što ne pruža sigurnost, a to ni kod Nemaca neće lako da prođe, jer ako uhvate radnika koji je tako krivotvorio, onda je on u problemu – poručuje Savić, dodajući da olakšice koje najavljuje Nemačka kada je reč o ulasku radne snage sa naših prostora nisu zanemarljive za ovdašnje tržište rada.

Oglas koji je kružio internetom

– U tržišnoj privredi ipak je sve moguće, jer ljudi idu tamo gde im je bolje, gde će lakše da rade i zarade. Predsednik Nemačke privredne komore mi je pre nekoliko meseci kazao da će ove olakšice biti produžene, kao i da su im najinteresantniji upravo radnici iz Srbije, koji imaju dobro znanje i iskustvo, a nemaju diplome. To znači da će ti ljudi plaćati da rade isti posao kao i oni sa diplomom, ali će ih Nemci platiti značajno više – otkriva Ljubodrag Savić.

Koliko odlazak radnika u Nemačku može da košta privredu Srbije, najbolje se vidi na primeru Hrvatske, koja je faktički ostala bez radne snage koja zna posao, ali nema formalne kvalifikacije.

Na činjenicu da Srbija već sada nema dovoljno građevinaca i nekvalifikovanih radnika, podseća i Zoran Ristić, ekonomski savetnik u UGS „Nezavisnost”, koji otkriva da je više od trećine takvih ljudi u Srbiji angažovano na crno.

– Umesto velikih građevinskih firmi, u zemlji je sada dominantan broj malih preduzetnika ili preduzimača koji angažuju ljude u građevinarstvu, veoma često u sivoj zoni rada. Pri tom, nude im i veće zarade, a naša istraživanja govore da je više od 30 odsto takvih radnika angažovano na crno. Svi ti ljudi ne vide svoju budućnost u Srbiji, bez obzira na zaradu, koja čak ni kod nas nije mala. Ipak, problematična je sigurnost na poslu, što ih najviše odvodi iz zemlje – uveren je Ristić, dodajući da će država, ukoliko ne preduzme nešto u pogledu zadržavanja radne snage i ne razvije valjanu strategiju, biti u još većem problemu.

– Za takve poslove se već sada angažuju radnici iz inostranstva, čak i migranti. Ako ne shvatimo ozbiljnost situacije, strane kompanije koje su došle kod nas biće prinuđene da traže nova područja za ulaganje. Naime, one su zasnovale svoju proizvodnju na manuelnoj radnoj snazi i traže radnike koji su sposobni da kvalitetno odrade posao. Doći ćemo onda u situaciju da radnici koji su niskokvalifikovani, a rade posao koji je deficitaran na tržištu, odlaze u Nemačku, što je velika pretnja za Srbiju, posebno sada kada se najavljuje produžetak mogućnosti ulaska radne snage sa zapadnog Balkana u tu evropsku zemlju – uveren je Zoran Ristić.