Mitrovdan je nepokretni ili stajaći praznik što znači da je uvek istog datuma - 8. novembra po novom ili 26. oktobra po starom kalendaru - i obeležen je u crkvenom kalendaru crvenim slovom.

Svetom Dimitriju su u srednjovekovnoj Srbiji posvećeni mnogobrojni hramovi uključujući i crkvu u Pećkoj patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani. U srpskom narodu Mitrovdan je jedna od većih slava, krsno ime nekih esnafa, ali i dan održavanja zavetine u mnogim mestima.


Narodna verovanja kažu da uoči Mitrovdana i Đurđevdana treba da je svako kod svoje kuće, jer ko tada ne bude u svom domu, taj će preko cele godine noćivati po tuđim kućama. Ovo se ujedno smatra i najvažnijim mitrovdanskim običajem.


Negde se veruje i da do Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki radovi na polju i druge stvari koje se rade napolju. Veruje se da je posle Mitrovdana zima može svakog časa da iznenadi pa se zato ustalilo mišljenje da je loša sreća ako se neki posao ostavi za posle velikog praznika.

Za Mitrovdan se veruje i da predskazuje kakva će biti zima. Ako je dan sunčan, navodno će zima biti blaga, sa malo izuzetno hladnih dana. Ako na Mitrovdan padne sneg, veruje se da će se zadržati sve do aprila.


U Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi malu decu, koliko god da su pogrešila ili bezobrazna, jer će navodno onda cele godine biti nestašna.


Kod Srba je davnašnji običaj da Dimitriji imaju nadimke Mita i Mitar, zbog čega je i dan Svetog Dimitrija dobio narodni naziv Mitrovdan.