Stručnjaci ističu da je neprijatan osećaj gladi osnovni krivac za to što tek retki uspeju da istraju u dijeti. Reč je o režimu ishrane koji je još 2000. godine osmislila američka nutricionistkinja Barbara Rols, profesorka s Univerziteta Pensilvanija. Glavna odlika te dijete je to da se jede više, a ne manje.

Osnovno načelo na kojem se temelji ta dijeta je postizanje dugoročnog osećaja sitosti. To je moguće unošenjem veće količine hrane, ali uz uslov da je u pitanju niska energetska vrednost (kcal/g). Naime, što je energetska gustina namirnica niža, to unosimo manji broj kalorija, pa su dozvoljeni obilniji obroci, bez straha od gojenja. Uz takvu ishranu unosite znatno manje masnoća, a obiluje vlaknima i belančevinama neophodnim za osećaj sitosti. Rezultati nisu izostali. Uz obilne obroke i osećaj sitosti kilogrami su se zaista istopili, a izostao je i neželjeni jo-jo efekt.

Ali naravno, to se ne odnosi na sve namirnice jer se u prvi plan stavljaju one koje sadrže mnogo vode, kao što su supe, variva i salate. Zahvaljujući takvom načinu ishrane, ljudi osećaju sitost i nisu nervozni zbog gladi. Volumetrijska dijeta dozvoljava obilnije obroke, ali bez straha od gojenja. Tako, na primer, dnevno možete da pojedete pet punih tanjira povrća – u obliku salata ili variva.

Takođe, ova dijeta daje prednost integralnim namirnicama, povrću koje obiluje vodom i nemasnim mlečnim proizvodima. Preporučuje se i konzumiranje pića bez kalorija, ali i redovno vežbanje. Treba naglasiti da nisu sve visokokalorične namirnice loše jer mnoge sadrže puno kalorija i masnoća neophodnih za zdravlje, poput orašastih plodova, semenki, avokada ili ribe. Pošto voda s jedne strane smanjuje glad, a s druge strane povećava energiju, osobe na ovoj dijeti trebalo bi da tokom dana na prazan želudac popiju veliku čašu vode, a ukupno najmanje dve litre vode.

Treba naglasiti da ova dijeta ne deluje preko noći, ali je na duže staze navodno delotvorna, a navodno je dobra i za zdravlje srca i krvnih sudova. Nutricionisti ističu da ova dijeta nije klasična restriktivna dijeta, nego se radi o promeni navika u ishrani, čime se sprečava povratak neželjenih kilograma, dok poznavanje energetske gustine namirnica pritom značajno doprinosi osećaju sitosti.

Treba naglasiti da, ako očekujete brze i velike rezultate, ova metoda mršavljenja nije za vas. Dijeta bolje funkcioniše uz uvođenje laganh vežbi i više kretanja.