Organi proizvedeni bioštampanjem biće među najvažnijim tehnološkim dostignućima u narednoj deceniji, kao i veštačko meso i čipovanje ljudi, tvrde naučni portali.

Nauka radi na planovima inovativne medicine u oblasti bioštampe, odnosno pravljenju ljudskog organa ni od čega.

To uključuje stvaranje biološkog materijala, odnosno funkcionalnog tkiva sa dobrim šansama da ga ljudsko telo ne odbaci, a sve to pomoću metoda koje su dosta slične 3D štampanju predmeta od plastike - sloj po sloj.

Naučnici u taj proces polažu velike nade, jer transplantirani organi različitih donatora imaju ozbiljan postotak odbijanja, a donatora nema toliko koliko je stvarno potrebno.

U ovoj deceniji u opticaju će biti i veštačko meso.

Ljudi će kupovati i jesti burger od mesa iz laboratorije. Prvi hamburger od mesa uzgojenog u laboratoriji koštao je 300.000 dolara, a finansirao ga je Gugl.

Očekuje se da će ta tehnologija od sledeće godine uzimati sve više maha, pa će tako i laboratorijski dobijenom mesu padati cena.

Te su tehnologije vrlo slične onima u regenerativnoj medicini, dakle onima koje se koriste u eksperimentima dobijanja veštačkog organa.

Ova decenija promovisaće "Internet stvari 5G" - totalnu povezanost do nivoa da se čipovi ljudima ugrađuju pod kožu ili čak u mozak i tako priključuju na jednu informativnu mrežu.

Ta mreža je upravo u fazi uvođenja, a zove se 5G. S brzinom do 100 gigabita u sekundi, 5G je oko stotinu puta brža od 4G.

Ta nova tehnologija doneće promene ne samo u industriji, već i u drugim masovnim delatnostima, poput televizije, koja bi mogla biti dostupna uvek.