Zanimljiv i neobičan eksperiment u Nemačkoj počeo juče 1. juna 2021. U naredne tri godine, grupa odabranih Nemaca će primati bezuslovni osnovni dohodak od 1.200 evra a ovaj zanimljiv kako smo rekli projekat prate nemački naučnici... 

Za ovaj projekat se prijavilo se više od dva miliona Nemaca, a na kraju je odabrano njih 122. Od 1. juna 2021. godine, u naredne tri godine, oni će mesečno dobijati osnovni dohodak, odnosno minimalac od 1.200 evra a neće morati raditi ništa!

Ovo je deo pilot-projekta čiji je cilj da se istraže efekti bezuslovnog osnovnog dohotka.

Učesnici nisu morali da dokazuju da imaju bilo kakvu potrebu za novcem, a tokom projekta smeju da rade šta i koliko žele. Oni nemaju nikakve obaveze prema finansijerima projekta, izuzev što "moraju da popune sedam onlajn upitnika u roku od tri godine koliko traje studija”, stoji na stranici projekta

Dodatnih 1.380 ljudi koji su izabrani nasumično takođe ispunjava upitnike na svakih šest mjeseci, ali oni ne primaju osnovni prihod, već samo naknadu za vreme utrošeno na popunjavanje tih obrazaca.

Novac za projekat obezbedilo je oko 150.000 privatnih donatora, a oni koji ga u naredne tri godine dobijaju neće morati da tu sumu prijave za porez. To je poklonjeni novac – 43.200 evra po učesniku, ukupno oko 5,2 miliona evra. Projekat je pokrenulo jedno neprofitno udruženje u Berlinu.

Inicijatori "Mog osnovnog dohotka", kako se naziva to udruženje, su uvereni da bi bezuslovna isplata novca svim građanima rešila mnoge probleme današnjeg društva. Oni smatraju da ljudi postaju slobodniji, kreativniji i srećniji ako se oslobode pritiska da moraju da zarade dovoljno novca za preživljavanje.

Može li stvarnost da izdrži tu utopiju? I to će biti naučno istraženo u okviru pvp projekta koji je započet.

"Testiraćemo šta ljudi rade kada su materijalno obezbeđeni tri godine. Da li će taj novac trošiti ili će stvarati finansijske rezerve? Da li će prestati da rade ili će raditi manje? Da li će postati socijalno angažovaniji, hoće li više da doniraju?”, kaže šef studije Јirgen Šup, sa nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja.

Sve to može da se utvrdi u ovom opsežnom eksperimentu, očekuje Šup. Čak se, kaže, i promene nivoa stresa mogu ispitati pomoću uzoraka kose ispitanika, jer će oni, očekuje se, biti pod manjim pritiskom zahvaljujući poklonjenoj plati od 1.200 evra prenosi Dojče Vele.

Rasprava o bezuslovnom osnovnom dohotku godinama je bila krajnje ideološka. Suštinsko pitanje glasi: šta ljudi rade kad ne moraju da rade? Mnogi protivnici te ideje smatraju da je to utopija levičara koji fantaziraju i koje žele da lenčare na štetu zajednice.

S druge strane, zagovornici ideje to vide kao rešenje za trenutne i buduće probleme: socijalni aspekti – od vaspitanja, do pomoći u komšiluku i nege – poboljšali bi se ili nadogradili, a time bi se još u ranoj fazi mogli razviti modeli za budućnost u kojoj klasični poslovi postaju rijetki zbog sve veće digitalizacije i automatizacije.

Istraživač Šup se nada da bi iz eksperimenta moglo da se dođe do saznanja o temama koje su posebno važne za protivnike osnovne plate, a to su inovativnost i preduzetništvo:

"Možda će primaoci plate biti hrabriji u odlukama, na primjer o pokretanju sopstvenog biznisa ili promjeni posla", navodi on.

Pitanje je da li će rasprava o osnovnom dohotku biti manje ideološka za tri godine, kada se projekat okonča. Već postoje kritičari koji dovode u pitanje samu suštinu takvog pristupa. Јedan od njihovih argumenata glasi: ograničenje na tri godine ne dozvoljava donošenje zaključaka o tome kako se ljudi ponašaju ako im se stalno uplaćuje osnovica plate.

"Naša studija neće rešiti sva pitanja koja se tiču osnovnog dohotka", priznaje Јirgen Šup. Ali ipak se raduje odgovorima na ključno pitanje: "Šta novac radi s ljudima? To je uzbudljivo naučno pitanje za koje nema pouzdanih studija nigdje u svetu."

I do sada je bilo pokušaja da se sazna više o efektima osnovnog dohotka. Rezultati slične studije u Finskoj na kraju nisu bili najjasniji. U Kanadi su političari prevremeno okončali takvu studiju iz finansijskih razloga.