U većini slučajeva se ispostavi da ako nema simptoma, onda nema ni imunološkog odgovora, imunološki sistem onda 'ćuti', kažu ruski lekari…

Oni koji su preležali covid 19 očekuju da će neko vreme biti zaštićeni od ponovnog zaražavanja – međutim, 17% njih posle oporavka nema antitela na korona virus, kažu ruski lekari. Kako su objasnili za Gazeta.Ru, kod nekih ljudi telo ne reaguje na korona virus i ne emituje antitela. Po njihovom mišljenju, ovo je zbog posebnih genetskih mutacija.

− Tih  17% pacijenata koji se oporavljaju od covid 19 i ne razvijaju antitela, po pravilu su oni koji su imali blagi tok bolesti − kaže ruski lekar Aleksandar Gorelov.  Sličnu procenu dali su i u ruskom zdravstvenom institutu „Rospotrebnadzor“ – oni kažu da je takvih pacijenata oko 20%.

Infektolog Ana Balandina kaže da najčešće asimptomatski ili blagi tok covid -19 ukazuje na malu dozu infekcije.

− U većini slučajeva se ispostavi da ako nema simptoma, onda nema imunološkog odgovora, imunološki sistem „ćuti“ – objasnila je ona. Pored toga, kaže ova doktorka, ponekad nivo antitela može biti toliko ispod praga osetljivosti da se njihovo prisustvo jednostavno ne beleži. A pored antitela, kod pacijenata se formira i ćelijski imunitet. Takav imuni odgovor je još važniji za odbranu tela.

− Ćelijski imunitet igra ključnu ulogu. Takođe je važan značaj makrofaga (ćelija sposobnih da aktivno prigrabe i svare bakterije, viruse…), koji su prvi koji se bore protiv virusa na nivou urođenog imuniteta, mnogo pre nego što se formiraju antitela. Ove ćelije igraju ulogu „specijalnih snaga“ – štite telo od početnog uvođenja patogena. U početku ne razumeju da li je to dobar ili loš patogen, već ga jednostavno unište. Tek tada „uzimaju“ fragment infekcije i prenesu ga u limfne čvorove, gde se antitela već proizvode – kaže infektolog Elena Čurina i dodaje da odsustvo antitela može ukazivati na vrlo jak primarni imuni sistem.

Ruski lekari kažu da u početku takvi ljudi još uvek razvijaju antitela, ali ih je toliko malo da u vreme analize budu u nultom stanju. Takođe, u ovom slučaju mogu raditi „memorijske ćelije“.

− Ako se osoba ranije susrela sa nekom vrstom korona virusa, onda su ove ćelije zadržale informacije o celoj porodici korona virusa, jer imaju 70% sličan genetski sastav. Ove memorijske ćelije pomažu određenom sloju stanovništva da održi imunitet – kažu lekari.